Kao i u svojoj prvoj zbirci kratkih priča „Sugerfree“ (2005), tako i u ostvarenju „Treća polovina minotaura“ Patrik Kovalski naizgled jednostavnim jezikom ispisuje kratku prozu za koju ne priprema čitaoca.
Čitanje zbirke priča jeste direktan ulazak u književnost. Svojim drugim po redu proznom ostvarenju, autor ide korak dalje u odnosu na ranije, izmeštajući svoje junake uz pomoć jezika u jednu udaljeniju realnost. Nakon svih eksperimenata, formi, narativa, dolazimo u vreme kada će se u dobro napisanim knjigama prepoznavati celokupno čitalačko iskustvo jednog autora. U prozi Patrika Kovalskog istovremeno prepoznajemo da je autor svestan svih mogućnosti proznog izraza koje je donela moderna književnost od Džemsa Džojsa, Franca Kafke i Vilijama Foknera do Selindžera, Rejmonda Karvera i Donalda Bartelmija, ali ne upada u unapred određene diskurzivne obrazce, već stvara originalni književni tekst. Autor je dovoljno distanciran da bi njegove priče bile puki odraz aktuelnosti, ali ipak prisutan da bi rekao nešto o svetu i vremenu u kojem živi. Kroz ironiju, humor, mimikriju, pod uticajem filma, stripa, muzike, on svoje junake izmešta iz sveta u kojem živimo, ali ih na momente vraća u realno okruženje i time čitaocu stavlja do znanja da svako može postati junak njegovih priča. U njegovim prozama ne treba tražiti ustaljene književne postupke, usiljene metafore, parabole, alegorije… Treba se samo prepustiti čitanju. To je najbolji put da sami sebe ponovo pronađemo u zaista dobroj i pažnje vrednoj književnosti.
Autor teksta: Siniša Tucić, urednik edicije „Iza barikade“
Оставите одговор